,,Iz principa" - Književno veče Matije Bećkovića

Večeras sam prisustvovala  književnoj večeri Matije Bećkovića. Vraćajući se, dugo nisam mogla da se otisnem iz sveta u koji sam bila odletela. Sveta toliko realnog, a opet potpuno drugačijeg od svake realnosti. Emocije, utisci, aplauzi, suze, pa smeh, smeh, smeh, puno smeha odzvanjalo je prepunom salom. Bio je to smeh ljudi koji su ( većina njih ) imali jedva više od 24 godine. Smeh koji se potpuno slobodno orio amfiteatrom. Smeh ispunjen oduševljenjem, radošću i pre svega smeh koji je razumeo sve ono sto je naš dragi akademik napisao davno i ne tako davno.

Ušavši u prepun amfiteatar i shvativši da nema čak ni kiseonika, zapitala sam se da li u nama mladima jos ima duha onih starih generacija, kad nije bilo bitno da li ćemo uspeti da vidimo pesnika na pesničkoj večeri, već da čujemo i slušamo, kada nije bilo bitno da li ćemo sedeti ili stajati ta dva sata, imati komfor koji "zaslužujemo" ili ne,  kada nije bilo bitno ništa osim tog divnog trenutka duhovnosti, uzvišenosti gde će svako od nas ostvarivati tu posebnu vezu sa pesnikom koji će se neicrpno davati i predavati svojim rečima, a kroz njih i nama. Da li su moderne tehnologije učinile da u nama ne ostane mnogo od one dragocenosti koja se naziva strpljenjem za nešto što nije instant i šareno, raspevano, razigrano toliko da odmah privlači i zadržava pažnju. To mi je ulilo dozu skepticizma i pesimističnosti. Ni sama nisam verovala da li ću uspeti da istrajem i ostanem prisutna. Međutim desilo se to da je magija reči počela da deluje na moju dušu. Da me opija, obuzima, odnosi. Sela sam i u jednom dahu odslušala celo književno veče. Bila sam ponosna na svoju generaciju, na sve te desetine ( ako ne i više ) divnih mladih ljudi koji su oduševljeno bili deo toga i razumeli. Razumeli svaku reč, svaku emociju, svaki drhtaj u glasu pesnika. Malo je reći da je ovo veče ostavilo na mene puno prelepih utisaka. Bio je to jedan od onih događaja kada vam, nakon što se završe, treba puno vremena da se osvestite i vratite iz tog sveta u koji ste tako bezbrižno, sanjalački otplovili. A poezija Matije Bećkovića je ništa drugo do upravo raspevana, razigrana, šarena ( čim prepoznamo u sebi bogatstvo strpljenja kada treba da se stoji i sluša :)), a povrh svega uzvišena i večna. 

Hvala Matiji Bećkoviću! Iz principa kažem da je bilo savršeno! 

https://www.youtube.com/watch?v=Bg12TGTD3cE