Smrt

Gospodo,
uzalud prolivate suze
nad ovim ponorima davne nade,
uzalud punite dubine
tečnošću drevnom i skupom.

Shvatite da sam odavno prestala
da ovu neplodnu zemlju
obasjavam svetlošću
raskošnih osmeha i iluzornih reči
jedne daleke sreće.

Gospodo,
uzalud ste dolazili na ovo smetlište
metempsihoza je učinila svoje
nemojte me pitati šta sad smrdi po smoli, plesni i truleži
to je samo kavez sačinjen od beskrvnih žila
i dva upala obraza.

Odlazite dalje gospodo,
tražeći neke bolje svetove
duše lagane i nežne,
treperave, slobodne
smejte se sa njima.

Ne, nemojte plakati,
noćas će presušiti ova zemlja,
ovi ponori će se urušiti u nju,
i tu ni vi, ni ja
ne možemo ništa.