U Dubrovniku sam bila
jula 2011. godine, 4 dana što je sasvim dovoljno da se obiđu
znamenitosti i upozna, doživi grad koji je 1979. godine uvršten u
UNESKOV popis svetske kulturne baštine. U ovom postu napisaću vam
svoje utiske i preporuke šta treba obavezno posetiti. Odlučila sam da vam dam okvirne cene i najvažnije informacije.Za sva ostala pitanja, tu sam :)
Dubrovnik je živa slika
ljudskog mozaika, fizičke i umne moći, pre svega onoga što čovek
može ostaviti iza sebe kao trajnu poruku i pečat svoga življenja.
Grad je pravo umetničko delo sa svojim uskim, srednjevekovnim
uličicama, renesansnim crkvama, palatama... Pre svega, mislim
na Stari Grad i tvrđavu.
Tvrđava Svetog Ivana
Autobuska karta od
Beograda do Dubrovnika košta nekih 100 evra u jednom smeru, koliko
se sećam, ako ne i koji evro više. Put je naporan, putuje se do 12
sati, međutim boravak je vredan svake sekunde dugog putovanja. Sa
stanice do hotela ili mesta gde ćete boraviti možete uzeti taksi.
Mi smo boravili u hotelu
Zagreb*** , gde je cena noćenja s doručkom oko 420 evra ( po
današnjem kursu) za dve osobe ( 3 noćenja ). Čist hotel, odlična
usluga, odlična hrana.
Večera u elitnijim hotelima, što je u našem slučaju bio hotel Excelsior*****, koštala je nekih
90evra, s tim da je to veče u bašti hotela pevao Goran Karan.
Stigavši u grad, kupili
smo Dubrovnik Card: to su kartice koje se kupuju na
nekoliko prodajnih mesta u gradu. Postoje tri vrste: za 1 dan
boravka, 3 i 7 dana. Mi smo kupili za 3 dana. Cena je oko 3000
dinara. U karticu su ukljucene posete sledećim znamenitostima:
gradske zidine, Knežev dvor, Prirodnjački muzej, kuća Marina
Držića, Pomorski muzej, Etnografski muzej, Galerija
Dulčić-Masle-Pulitika i umetnička galerija grada Dubrovnika. Uz
nju se dobija brošura, plan grada i brojni popusti za kupovinu, kao
i nekoliko vožnji autobusom. Sve u svemu, jako korisna stvar,
uštedećete dosta novca u odnosu na pojedinačne ulaznice. Šta se
sve ubraja u jednodnevnu i sedmodnevnu cenu ulaznice i ostale
informacije možete videti na sajtu:
Što se cena tiče, one
su u sezoni zaista paprene, ali dobro osmišljen boravak i
nepreterivanje u kupovini suvenira ( što kod mene nije bio slučaj
:) ), napraviće balans u vašem novčaniku. Ono što svakako
preporučujem da ponesete kući su: Karaman Malvazija dubrovačka- belo vino 0,75 ( oko 1500 dinara )- jedno od najsavršenijih vina
koje sam probala i neki autentični ručni rad iz Konavala-
opštine dubrovačko- neretvanske županije, iz koje potiču čuvene
Konavljanke, poznate po svojoj lepoti.
Lepa Konavljanka
Ono što svakako treba videti su: dubrovačke zidine ( za obilazak je potrebno oko 2 sata ), kula Minčeta, palata Divona, Knežev
dvor, Velika i Mala Onofrijeva česma, trg sa spomenikom Ivanu
Gunduliću, crkva Svetog Vlaha, crkva Svetog Spasa zajedno sa
franjevačkim samostanom Male Braće, gradski toranj, Orlandov
stub i naravno čuveni Stradun.
Crkva Svetog Vlaha
Gradski toranj
Palata Divona
Predivna vrata Kneževog dvora
Što se tiče kupanja, to nam nije bio prioritet, međutim posetili smo dve plaže: plažu na Lapadu i čuvenu plažu Banje. Lično, nisam oduševljena plažama. Ipak se one najlepše nalaze izvan grada, po okolnim ostrvima ili su zabačenije.
Plaža Banje
O Dubrovniku bih mogla da pišem
iscrpno, jer je to moj najdraži grad, grad jedinstvene lepote i
duha. Ukoliko budete u prilici, obavezno ga posetite jer Dubrovnik
sija u moru sunca i talasa i vekovima razbija monotoniju morskog
plavetnila. Tornjevi, zvonici, lađe, crkve, palate, terase, fontane,
trgovi, izdignuti venci kuća sa prastarim krovovima,zidine, kule,
bedemi koji svojim neprobojnim štitom čuvaju Dubrovnik, stoje
vekovima gordo, odolevajući nedaćama i vremenu. U Dubrovniku svaki
kamen priča i može se reći da svaki kamen ima svoju istoriju. To
je grad koji je u bilo kom periodu svoje istorije uspeo da stvori na
kamenitoj, posnoj površini nešto specifično. Dubrovnik je grad-
spomenik, posebne lepote, jednostavan i odmeren. Ja ću se sigurno
vratiti tamo, a vi? :)
Stoljeća pamte tvoj lik i kameni bijeli sklad,vazda će pjesme slaviti gosparski drevni Grad.
Ruževi za usne su svakako nezaobilazan deo svakog mejkapa. Ne volim često da ih menjam i nemam ih puno. Više volim da imam manje, a kvalitetnije. Nisam pobornik pravljenja kolekcije šminke i sakupljanja iste jer sam svesna da ne mogu sve da potrošim u nekom optimalnom roku. Bez obzira na to što je na primer rok trajanja ruževa oko 2 godine, neki se mogu koristiti i nakon isteka ,,roka", međutim ukoliko promene miris ( na miris voštanih bojica ili užeglog ulja ), treba ih baciti.
Elem, odlučila sam ovaj put da vam predstavim mojih top 5 ruževa za usne, kojima sam zadovoljna i koje ću sugurno kupiti opet nakon što ih istrošim jer su svojim kvalitetom i učinkom obezbedili trajno mesto u mom neseseru.
Na kraju posta možete videti kako izgledaju na koži.
Ovaj ruž sam kupila u Parizu pre dve godine. Koštao je nekih tridesetak evra. Savršene je teksture, dugotrajan je, ne razmazuje se, predivna crvena boja- između klasične crvene i bordo.
2.L'Oréal collection exclusive by Laetitia, laetitia pure red
Apsolutni favorit i jedno od najboljih otkrića ove godine :) Takođe savršene teksture, potpuno mat, o boji i dugotrajnosti da ne pričam, jedino što se mora nanositi veoma pažljivo jer se ne skida lako. Miris je takođe predivan. Možete ga kupiti u svakoj parfimeriji, cena mu je oko 1500 dinara.
3. YSL Yves Saint Laurent rouge pure shine, sheer lipstick spf 15, candy plum 23
Rizikovaću da zazvučim površno, ali ova lepotica je u top 5 pre svega zbog savršenog, elegantnog, upadljivog pakovanja. Što se samog ruža tiče, mene lično podseća na npr. neki labello od višnje po teksturi, lagan je, boja je ono zbog čega ga volim, ima sitne šljokice i dugotrajan je. Savršen za dnevne varijante. Ukus crvenog voća. Nije lepljiv. Cena mu je oko 1200 dinara. Na ovoj slici nije lepo predstavljen jer sam ga skoro potrošila i nije kompaktan pa se mora pažljivo nanositi. Ali na sledećem linku možete videti kako izgleda nov: http://www.kaboodle.com/reviews/ysl-rouge-pure-shine-sheer-lipstick-spf15--23-candy-plum
Rimmel ruževi su definitivno otkrovenje. Za malo novca dobijate kvalitet ravan i do 3 puta skupljim ruževima za usne. Boja je prelepa mat roze, tekstura fina, trajnost solidna. Cena je oko 500 dinara.
Last but not least. Definitivno not least. Moj favorit svih favorita. :) Ruž koji koristim najduže, već 4 godine i nikada nisam bez njega. Dugo sam tražila tu boju i nadam se da ga neće povlačiti iz prodaje. Boja mesa, savršena za svaki dan. Tekstura, trajnost i cena je kao kod prethodnog člana Rimmel porodice :) Ja sam ga skoro potpuno istrošila, sad ga kopam četkicom jer smatram da je bespotrebno bacati novac čim ruž dođe do linije, ispod imate još priličnu količinu ruža koju možete iskoristiti. Stoga prilažem i link na kome možete videti bolje kako izgleda: http://us.rimmellondon.com/products/lips/lasting-finish
Gospodo, uzalud prolivate suze nad ovim ponorima davne nade, uzalud punite dubine tečnošću drevnom i skupom. Shvatite da sam odavno prestala da ovu neplodnu zemlju obasjavam svetlošću raskošnih osmeha i iluzornih reči jedne daleke sreće. Gospodo, uzalud ste dolazili na ovo smetlište metempsihoza je učinila svoje nemojte me pitati šta sad smrdi po smoli, plesni i truleži to je samo kavez sačinjen od beskrvnih žila i dva upala obraza. Odlazite dalje gospodo, tražeći neke bolje svetove duše lagane i nežne, treperave, slobodne smejte se sa njima. Ne, nemojte plakati, noćas će presušiti ova zemlja, ovi ponori će se urušiti u nju, i tu ni vi, ni ja ne možemo ništa.
Večeras sam prisustvovala književnoj večeri Matije Bećkovića. Vraćajući se, dugo nisam mogla da se otisnem iz sveta u koji sam bila odletela. Sveta toliko realnog, a opet potpuno drugačijeg od svake realnosti. Emocije, utisci, aplauzi, suze, pa smeh, smeh, smeh, puno smeha odzvanjalo je prepunom salom. Bio je to smeh ljudi
koji su ( većina njih ) imali jedva više od 24 godine. Smeh koji se potpuno slobodno
orio amfiteatrom. Smeh ispunjen oduševljenjem, radošću i pre svega
smeh koji je razumeo sve ono sto je naš dragi akademik napisao davno
i ne tako davno.
Ušavši u prepun amfiteatar i shvativši
da nema čak ni kiseonika, zapitala sam se da li u nama mladima jos ima
duha onih starih generacija, kad nije bilo bitno da li ćemo uspeti da
vidimo pesnika na pesničkoj večeri, već da čujemo i slušamo, kada nije bilo bitno da li ćemo
sedeti ili stajati ta dva sata, imati komfor koji "zaslužujemo" ili ne, kada nije bilo bitno ništa osim tog
divnog trenutka duhovnosti, uzvišenosti gde će svako od nas
ostvarivati tu posebnu vezu sa pesnikom koji će se neicrpno davati i
predavati svojim rečima, a kroz njih i nama. Da li su moderne tehnologije učinile da u
nama ne ostane mnogo od one dragocenosti koja se naziva strpljenjem
za nešto što nije instant i šareno, raspevano, razigrano toliko da odmah privlači i zadržava pažnju. To mi je
ulilo dozu skepticizma i pesimističnosti. Ni sama nisam verovala da
li ću uspeti da istrajem i ostanem prisutna. Međutim desilo se to
da je magija reči počela da deluje na moju dušu. Da me opija, obuzima, odnosi. Sela sam i u jednom dahu odslušala
celo književno veče. Bila sam ponosna na
svoju generaciju, na sve te desetine ( ako ne i više ) divnih mladih ljudi koji su oduševljeno bili deo toga i razumeli. Razumeli svaku reč, svaku
emociju, svaki drhtaj u glasu pesnika. Malo je reći da je ovo veče ostavilo na mene puno prelepih
utisaka. Bio je to jedan od onih događaja kada vam, nakon što se završe, treba puno vremena
da se osvestite i vratite iz tog sveta u koji ste tako bezbrižno,
sanjalački otplovili. A poezija Matije Bećkovića je ništa drugo do upravo
raspevana, razigrana, šarena ( čim prepoznamo u sebi bogatstvo strpljenja kada treba da se stoji i sluša :)), a povrh svega uzvišena i večna.
Hvala Matiji Bećkoviću! Iz principa kažem da je bilo savršeno!
