Oproštaj

Ova je noć bila bez meseca
mračna i beskrajna
šaputava.
Nisam se bojala mraka
bojala sam se sebe
onoga što ću reći sebi
onoga što ću pomisliti
više se ne bojim onoga što ću da uradim
ionako je uvek nepromišljeno
ishitreno
strastveno
ali besciljno
razočaravajuće.
Molila sam sebe da ugasim cigaretu
ja je pušila bez prestanka
izdišući sebi dim u lice
rugajući se onoj koja mi je obraća
onda me je pomazila po kosi
mirna ,
sigurna,
rekavši mi da more sve oprašta i spere svaki trag.

Još jednom

Samo ovako priznajem.
Drugačije bi moglo da boli.
Samo ovako toplo, zanosno, treperavo.
Drugačije ne bih osećala.

Samo ovako priznajem.
Drugačije smo već probali.
Bili, pa nestali.
Voleli, pa preboleli.

Samo poglede priznajem.
Reči su odavno postale kliše.
Jeftina slova.
Recikliran papir.
Čak ni dela nisu potrebna više.
Samo tvoje ruke priznajem.
Tvoju kosu i osmehe.
Jer obećana su odavno obećana,
pa neostvarena.
Želje odavno zamišljene,
pa potisnute.

Samo noć priznajem.
Noć je naše vreme.
Vazduh topao i slan,
zadimljen,
koža mirisna,
glave usijane, bez ponosa,
sujetni muškarac i zanesena žena.
Deca?

Samo ovako priznajem.
Drugačije bi moglo da razara,
Moglo bi da boli.
A već je bolelo.

Nightmare

Želje za tobom uvek prisutne
u agoniji noći
dok grad spava
jutra žive
sve je zamrlo.

Budim se i gledam oko sebe
izmučena snom
pređašnjim poretkom stvari,
slomljena i poražena.

Beskonačnost izrečenih laži,

Mirno bezgranično

Dajem svoje okrvavljene osmehe

Podređene njima.

Prokockana sreća

Trenuci kupljeni od same sebe

Crno ispod noktiju

Grebala sam po dubini tvoje duše

Tražeći razlog da ostanem.

Raskopanih rana,

Zašivenih grudi

Operacija je trajala celu večnost.

Bespredmetnih misli

Sedim i posmatram

Te Tvoje ruke zarivene u meso

Ali MOJI nokti su i dalje polomljeni

Krv se sliva

Utroba prosuta

Miriše na proleće

Evocirajući smrt.

Priviđenje radosti

Manipulacija rečima

Asocijacije žudnje.

Passeport

Jednog jutra u 04:05, bila sam na granici

Onoj što razdvaja dve države

Onoj što razdvaja dve duše.

Zaljubila sam se u carinika

Menjali smo pare

Za vino i cigare

Vodili ljubav na granici

U inat društvenim konvencijama

U inat zakonima, u inat ljubavnim pesmama

Jer nije bilo ljubavi

Na ljubavnoj granici

Ali bilo je dima i prazne flaše

Puno opijenosti

Puno zanesenosti

Bilo je carski

Car ili carinik

Svejedno je

On svakako

Carini i caruje

Na granicama država

Na granicama ljubavi

„Šta imate da prijavite?“, upitao me je

„Praznu flašu, kutiju i srce“, odgovorila sam

Udario je pečat u pasoš.

Otišla sam u drugu zemlju

Dugo razmišljajući o njemu

Ali bilo je carski.

Jednog jutra u 05:04 prešla sam granicu

U inat društvenim konvencijama.

Écriture automatique

Možda se nebo smračilo onog trenutka kada sam te srela
kada sam gledala u daljine
vrtloga nebeskog
suze u tamnici i cveće na pločniku
sedi na hladan stepenik ulaska u katedralu!
moje su reči ionako ostale u nekim drevnim vremenima.

"Automatsko pisanje", rekao je Breton
sada ga upražnjavam
telo gori a misli lutaju
Ana Bolen, Ema Bovari
sve ste iste
jadnice, prokletnice
poražene, postiđene
junakinje moje
ispale ste smešne
a ipak vas volim.

Prazan je vazduh koji udišemo
sastavljen od ništavila
mora su noćas ljubičasta a nebesa žuta
sunca nema koliko ga ima
smejete se
onda ne razumete
zamišljajte slike, dovoljno je
već ste tamo
forma ionako ne postoji.

S neba je pao nož
zario se u zemlju
srce vavilonsko
kule i gradovi su potonuli
kao da su bili obećani, sagrađeni od peska
rukama nekih ambivalentih osoba
posvećeni nama
nekih bodlerovskih večeri.

Sedim i pišem
ne znam da li to krv struji u meni
ili je to samo želja za životom
čekam ponedeljak
a ustvari ne čekam
samo sedim i pišem
"Automatsko pisanje", rekao je Breton
"Svašta ti pada na pamet", kažem samoj sebi.

U mojoj pesmi dominira apsurd
a ko razume, shvatiće
možda i ima smisla
neke dubine
neke tišine
nekih slika
slika je suština
egzistencija prethodi esenciji
reči su duboke
a ostaju na površini.

And the rest is rust and stardust...

U ovoj sobi Univerzuma

volela sam te nekada davno,

dok je Mesec fosforom obasjavao tamu,

a Sunce gorelo pod nama.

Sada si samo Zvezdana Prašina.

Victoria's Secret- The Kingom of Vanilla

Ćao svima,
budući da sam ja ogromni obožavalac njenog veličanstva Vanile, danas ću vam predstaviti omiljene VS proizvode s mirisom vanile.
To su Victoria's Secret Vanilla Lace body mist i Coconut Passion mleko za telo i ruke.

Victoria's Secret Vanilla Lace body mist

Ova divotica dolazi u militraži od 250 ml, u predivnom pakovanju. Piše da je miris spoj vanile i mošusa, ali vanila definitivno dominira. Lično volim mistove jer su idealni za toplo vreme, prozračni su, lagani, nisu teški poput parfema, ali se zato moraju nanositi više puta dnevno. Ja ovaj mist kombinujem sa Victoria's Secret Coconut Passion mlekom za telo o kome će ubrzo biti reči. Tako se dobije fin, dugotrajniji miris. Što se tiče sastojaka, mist ima ekstrakte aloe i kamilice, što je svakako prednost. Cena je nekih 12-15 evra.

Victoria's Secret Coconut Passion ultra-moisturizing hand and body cream

Ova lepotica dolazi u militraži od 200 ml. Ambalaža je prosto smišljena da ne može da joj se odoli. Izgleda potpuno egzotično s tim pink- zlatnim prelivom boja!

Iako kokos dominira, vanila se ipak dosta oseti. Mleko je prilično gusto, ali se odlično razmazuje i brzo upija. Odlično hidrira kožu i ostavlja dugotrajan miris. Međutim, ne volim često da ga koristim jer ima dosta štetnih sastojaka kao što je mineralno ulje i parabeni. Uprkos tome, ima dosta sjajnih sastojaka poput ekstrakta avokada, meda i badema. ( sastojke možete videti na slici ispod )

Ovo mleko je idealno za letnje mesece, nakon plaže. U kombinaciji sa Vanilla Lace mistom obavija vas savršenim vaniličastim oblačkom sreće. :)  

Cena je 10-12 evra.

U nekom od sledećih postova biće još recenzija proizvoda s mirisom vanile ali i Victoria's Secret proizvoda. 

Koji su vaši omiljeni? :)

xoxo,

A.